Zovem se Ingrid

Ona živi u najvećem gradu te države, ali nije rodom odatle već iz gradića malo južnije, al’ ta priča je tužna jer su stanovnici tog gradića stradali u ratu, pa ne bih baš ulazila u detalje.
Ona je lepa. Prirodno lepa. Nije izveštačena. Ima lep osmeh. Ona je žena kakvu bi svaki muškarac poželeo uz sebe i za sebe. Za dan ali i za celi život.
Ona voli život i voli da uživa u njemu koliko god to sebi može da priušti. Voli svoj posao i teži da u njemu napreduje. Uspešna je. Ona voli svog partnera i skupa deluju prilično srećno.
To je sve što ja znam o njoj. No, ne bih znala ni toliko da se jedne večeri, tamo negde u aprilu, čini mi se, nije pojavila u mojim snovima. Već tada sam veoma malo spavala i jedno veče, posle dve čaše vina uspela sam da uhvatim san.
-Pomaže. -rekao je neki ženski glas, na prvo slušanje potpuno nepoznat. Pogledala sam u pravcu odakle je glas došao i videla žensku siluetu na klupi. Snimila sam je pogledom koji je govorio da ne znam o čemu govori.
-Vino. Na to sam mislila. Pomaže da se telo opusti i da se razum pomuti. -dodala je.
Prvo nisam znala šta treba da dodam na to, jer ne znam ko je uopšte moja sagovornica, ali mi je delovala zanimljivo. Nisam znala ni kako da pomenem alkohol a da zapravo ne govorim o njemu. Nisam pila često, nisam ni bila ljubitelj alkohola, ali je to vino pomagalo da rešim neke stvari u svojoj glavi u tom momentu. I volim da probam ukuse raznih vina, a ovo je iz meni omiljenog primorskog kraja.
-Oprosti ali… -krenuh da izgovaram nešto, ali me je ona sasekla:
-Znam. Ništa ti nije jasno. Ne znaš ko sam ja niti zašto se baš tebi obraćam. – rekla je i nabacila blagi osmeh a onda nastavila: – A vidiš, kada se probudiš, stvari zauzimaju potpuno drugačiji oblik; na javi ti znaš mnogo o meni, zapravo i ne baš mnogo ali s obzirom na to da ja ne znam ni da ti postojiš, ta mala grupa informacija koje ti imaš o meni predstavlja mnogo.- Odjednom se gomila misli rasula na sve strane i nisam uspela da ih pohvatam. Tek sad mi nije bilo jasno koje ta osoba, zašto mi se obraća i kako uopšte zna da ja nju znam a ona mene ne, a evo sad mi se obraća. I ako kaže “kad se probudiš” da li to znači da ja sad spavam? Krenula sam rukom ka butini da se uštinem, jer kažu da se tako proverava da li je ovo san ili stvarnost, ali me je ona u deliću sekunde prekinula: -Da li si ti srećna? – i da sam znala odgovor na to pitanje, u tom momentu mi se desila totalna blokada ali sam ipak odgovorila kako ne bih pokušala da se izvučem iz celog šoka: -Moglo bi se reći.- Ona ustade sa klupe i onda sam već mogla da joj razaznam grimase i svaku gestikulaciju, osmehnu se i reče: – To nije dobar odgovor i ti to sama znaš, previše si ga olako izgovorila, a kod tebe ništa nije tako olako. Čini mi se da ćemo se nas dve dugo družiti i da će to druženje biti veoma zanimljivo. Srešćemo se verovatno već sledeće noći. – okrete se i ode. Ostavila me je u potpunom šoku u kom sam sve pokušavala samo da uspem da saznam da li je ovo san ili nije, i dok sam se tako vrtela u krug skakala, štipala, ona se samo okrenula i rekla: – Zovem se Ingrid.

U tom momentu sam se probudila, a ostalo je toliko pitanja koja je trebalo da joj postavim, a to ime… toliko mi je bilo poznato. Samo da je sretnem u makar još jednom snu.

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top