Zagreb

Ono što kao početnik treba da uradite jeste da odete u Zagreb – ostalo će se već sve samo desiti.
“Zagreb je dovoljno veliki, dovoljno mali, dovoljno blizu i dovoljno daleko” ovo su reči mog prijatelja koji je na pravi način opisao ono što ja nisam umela da oblikujem u reči. Velegrad koji odiše smirenošću, još nigde nisam upoznala takav grad. Dva jezera, planina, šuma, veliki broj parkova, i sve to na 15 minuta od centra grada. Zagreb mi je uvek bio jedna od tačaka na mapi kroz koje prolazim ali u koje nikada ne svraćam. Nemam pravi odgovor na pitanje zašto nikada do sada nisam bila u njemu, ali imam želju da od sada ne propustim više ni jednu priliku da prošetam ulicama ove prelepe prestonice.

U Zagreb sam se uputila sa povodom i samo na dva dana. Imala sam prelepo vreme, odličnog vodiča i dosta slobodnog vremena u ta dva dana, tako da sam uspela da vidim od svega po malo; dovoljno da mi zagolica maštu i namami još koji put ili još mnogo puta. Stigla sam za nešto više od 4 sata, kolima, autoputem. Dobra muzika ili dobro društvo u ovakvim putovanjima doprinose da vreme proleti.
Stižem u grad, parkiram se u najužem centru ispred Štrosmajerove 4 u kojoj se nalazi sedište Matice Hrvatske. Volim te neke slučajnosti koje mi nabace osmeh na lice, a Štrosmajerova ulica mi je jedna od najdražih u mom gradu. Zaustavljam jednog policajca da ga pitam za parking, on mi objašnjava i oduševljen je što čuje da sam iz Srbije, kao da sam sa druge strane planete doputovala ČAK u Hrvatsku. Poželi mi prijatan dan i uputi me ka automatu za parking karte. Shvatam da automat prima samo kovanice koje nemam, te pokušavam da pošaljem sms, koji takođe ne prolazi jer ne može sms-om da se plaća sa inostranog broja. U tom nailazi neki čovek koji je došao platiti sebi parking i videvši da sam ja sva spetljana plaća moj parking 12kn (oko 200 din). Molim ga da pođe sa mnom da usitnim negde novac i vratim mu, što on odbija, tako da je na kraju dobio kutiju poslastica iz Srbije, koje sam ponela “da se nađe” i eto, našlo se. Čak dvoje ljubaznih ljudi u prvih 10 minuta boravka u Zagrebu? Pa to je, čini mi se, previše ako se osvrnem na priče kojima sam nafilovana svih ovih godina kako je Zagreb opasan po ljude iz naših krajeva.

Prvi selfi u Zagrebu na Trgu Bana Jelačića

Dalje idem na Trg Josipa Bana Jelačića, koji je subotom krcat. Toliko se stvari dešavalo u roku od pola sata da sam jedva uspela da pohvatam sve. Zvuk pištaljki i bubnjeva me je odveo ka Ilici, ulici koja ide u nedogled (u kasnijim šetnjama mi se činilo da ulica nema kraja). Dolazi kolona ljudi koji “prosvjeduju” ili protestuju za obrazovanje. Kako su ovih dana aktuelni protesti i u Beogradu, ovo me je neverovatno podsetilo kao da sam kod kuće, i čuvši njihove zahteve i videvši parole na transparentima, shvatila sam koliko je sve isto kao kod nas, a opet nije isto. Htela sam da sedim malo na trgu i upijam pozitivnost koja se širi ovim placem, ali mi noge ne daju mira; non stop bi skakutale okolo u potrazi za nečim. Primetila sam da se ljudi tamo mnogo grle. Većina njih koji su se susreli na glavnome trgu, nisu se ni rukovali, ni poljubili, već su se zagrlili. Možda sam slučajno naletela na gomilu toplih ljudi, ali oduševim se kad vidim zagrljaj kao pozdrav.

Ako ne idete na stručno vođenje kroz Zagreb i ako mislite da nagovorite prijatelja ili prijateljicu da Vas sprovedu kroz grad onda je veoma bitno da to bude neka osoba koja voli ovaj grad i koja zna mnogo o istoriji i kulturi tog grada. Lucky me, ja sam imala takvu personu, tako da je moj doživljaj Zagreba bio još ispunjeniji.

Šta mi je prvo upalo u oči:

  • Sređene fasade: nisam mogla da verujem koliko su fasade doterane, verovatno zvučim kao neki zaluđenik arhitekturom, ali zaista je sve pod konac. Čak i one oronule zgrade su nekako uredno oronule. To me je zaista oduševilo. Reklame po zgradama nisu pokačene navrat nanos, nego je verovatno i to uređeno nekom regulativom, pa sve deluje uredno i sređeno. Zanimljivo je i to da se ovih dana u Zagrebu vodi rasprava oko fasada i kritikuje se gradonačelnik jer fasade nisu dovoljno sređene. Sviđa mi se nivo svesti o urednoj i uređenoj okolini koju poseduju stanovnici ovog grada. Neću porediti ni jedan grad u Srbiji, izađite na ulice i sve će vam biti jasno.
  •  Čistoća: grad je izuzetno čist. Ne znam u čemu je trik, ali nigde po ulicama nećete videti plastične kese, flaše i slično. Kada se pijace zatvore, komunalne službe odmah izlaze na teren i čiste prostor na kome je bila pijaca, tako da i ako se zadesite na mestu neke “tržnice” u vreme kada se ona zatvara, nakon pola sata je sve pod konac i čisto.
  • Zelenilo: gde god da se okrenete sve je zeleno. Nigde u užem i širem centru Zagreba nemate gole ulice bez zelenila. Ovo neverovatno umiruje. Na svakih nekoliko minuta pešačenja imate neku zelenu oazu u kojoj možete da “guštate”. Obilje cveća i drveća doprinosi tome da u proleće grad prelepo miriše.
  • Nema tenzije u saobraćaju, sve je dobro obeleženo, nema mnogo rupa po putevima. Kada sam odlučila da ću ja voziti do Zagreba jedini strah koji sam imala bio je kako ću se snaći kada uđem u grad, jer nisam znala ni gde je tačno centar, ni šta treba da tražim. Ceo grad je odlično obeležen putokazima. Ni jednom nisam čula da neko trubi od nervoze u saobraćaju, a kako se većina parkova nalazi pokraj saobraćajnica, slobodno i u miru možete sesti na klupu i čitati nekakvo štivo, nećete ni primetiti da vam iza leđa prolaze automobili.
  • Ceo centar ima besplatan WIFI! Ovo mi je znatno olakšalo kretanje kroz grad jer sam mogla da koristim google mapu sa svim opcijama, a takođe sam na sajtu Zagreba mogla da pronalazim znamenitosti koje treba obići.
Umetnički paviljon

Šta sam sve uspela da obiđem za dva dana?

Svašta! Imam utisak da sam dva dana samo trčala kroz grad, kako bih od svega pohvatala po malo. Neću pisati o tome gde se šta nalazi jer to možete da nađete u svakom vodiču o Zagrebu, već ću izdvojiti nekoliko stvari koje su mi bile najzanimljivije.
Park Maksimir: Zamislite šumu u širem centru grada. Zamislili? E to vam je ovaj park. Jedan mali raj za pluća na samo 15 minuta pešačenja od glavnog gradskog trga. U njemu se takođe nalazi i zoološki vrt.
Gornji grad: Prag u malom, tako sam ga ja doživela. Prelepe male uličice, skockane, u čijem jezgru se nalazi crkva Sv Marka, Muzej prekinutih veza, ali i Hrvatski sabor, koji se ovim mestom zaista može dičiti. Na samoj ivici gornjeg grada je uspinjača!
Zagreb ima uspinjaču i to najkraću na svetu, dugu samo 66 metara koja svojim šinama spaja gornji i donji grad.

Pogled na grad sa Štrosmajerovog šetališta

Medvednica: Planina sa čijih obronaka se pruža prelep pogled na Zagreb. U sumrak je pogled još lepši jer se tada vide sva svetla Zagreba.
Kamenita vrata: mesto mira i spokoja, mesto Majke Božije od Kamenitih vrata koja je zaštitnica Grada Zagreba i čiji dan se slavi kao dan Grada Zagreba 31. maja. Na ovom mestu možete zapaliti sveću i pomoliti se.

Zagrebačka katedrala. Jedno od najlepših zdanja u gradu.

Zagrebačka katedrala: Spoljašnjost fascinira, a tek unutrašnjost! Ovo je jedna od najlepših katedrala koje sam obišla, a inače je i najviša građevina u celoj Hrvatskoj. Fun fact: Lusteri u Katedrali stigli su iz Las Vegasa i to iz Kazina u kom su prvobitno korišćeni.
Dolac “tržnica” ili pijaca u samom centru grada na kojoj se mogu osetiti lokalni ukusi i mirisi. Prodavci su preljubazni, hrana je preukusna!
Tkalčićeva ulica: bistro do bistroa, kafana do kafane, restoran do restorana. Slatki mali ušuškani ugostiteljski objekti duž cele ulice. Pravo mesto za uživanje ako volite buku i raju.
Cvjetni trg ili Trg Petra Preradovića: opet divno mesto za okupljanje na kome se stalno prodaje neko cveće, kažu prodavci tokom cele godine, pa nije ni čudno kako se u narodu ustalio naziv “Cvjetni trg”.

Street art: Ovo je definitivno grad ulične umetnosti, koja se ogleda na svakom koraku. Meni su najzanimljiviji bili tragovi običnih ljudi u vidu raznih grafita koji se nazale po celom Zagrebu. Odličan tekst o ovome možete pročitati ovde.

Guliver u Zagrebu

Ostalo je još mnogo toga da obiđem po Hrvatskoj (o njoj sam pisala u uvodu – ovde), ali u Zagreb ću se sigurno vratiti. I da: slobodno dozvolite sebi da se zaljubite u neki grad: on vas nikada neće izneveriti, ostaće kakav jeste ili će napredovati, a vi mu se uvek iznova možete vraćati. Ja sam se u Zagreb zaljubila na prvi pogled.

Comment

  1. Thanks, great article.

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top