Teroristi u BiH i povreda kuka

Teroristi u BiH i povreda kuka, kakve to veze ima jedno sa drugim? Oba imaju veze sa padom, jednim izlečivim i jednim teško izlečivim ili neizlečivim.

Ovo na slici je držač za ruke, odnosno ono čime treba da se potpomognete pri ustajanju iz kade. U ovoj kući taj držač za ruke stoji od ’87. godine i niko nikada nije doveo u pitanje njegovu namenu. Meni je postao sumnjiv od kada sam počela sama da se kupam, negde u sedmoj godini. Zamolila bih mamu da mi napuni kadu vodom i ja bih tako legla u kadu i posmatrala ovaj predmet i nikako mi nije bilo jasno zašto ima 5 rupa. Razumem da čovek ima 5 prstiju na jednoj ruci ali mi nikako nije bilo logično kako se uhvati za ovo sa svih 5 prstiju. Drugo, prorezi su previše nezgodni da se na brzinu u njih uglave svi prsti, nekako bi bilo jednostavnije da je rukohvat drugačije napravljen. Naizgled glupa stvar, godinama me je kopkala. No članovi moje porodice to nikada nisu dovodili u pitanje i ja sam samim tim smatrala da je to ispravno, iako je negde u nekom kutu malog mozga ipak postojala malecna sumnja da tu nešto nije kako treba. Jednom sam deku upitala nešto vezano za ceo taj komplet za kupatilo u koji se ubrajao i ovaj predmet i on mi je objasnio kako je ubeđen da je to rukohvat i to je ostala jedina prava istina do pre godinu dana.
Pre godinu dana bila sam u poseti kod nekih poznanika i u jednom momentu sam otišla da pre obroka operem ruke u toaletu. Ulazim u toalet i prvo se oduševljavam kad sam videla braon sanitarije, jer sam mislila da je moja kuća unikat sa takvom bojom i da niko više osim nas nema braon kadu, lavabo i ostalo, mislila sam da je to odavno iščezlo. Prilazim umivaoniku, hvatam se za sapun i odjednom staje vreme. Na zidu sam ugledala nešto što je donelo izvesnu dozu olakšanja, ali u istom momentu se otvorila gomila novih pitanja kojima nisam znala odgovor. Na zidu sam ugledala onaj isti rukohvat, koji služi kao pomagalo za ustajanje iz kade, samo okrenut naopako i služi kao držač četkica za zube.

Blagi šok me je držao sve dok nisam stigla kući da vidim šta ću da radim sa tim predmetom i da li je moguće to što sam videla, da li je realno da skoro 30 godina taj predmet pogrešnoj svrsi služi? Sedela sam i gledala u njega, ali sam ipak odlučila da ga ostavim tu, jer ako bih ga skinula, ostali bi šrafovi ili rupe u zidu, a nije baš realno da ga okrenem i da četkice za zube držim pored kade, a i to mi je i jedna od uspomena na deku koji je uređivao ovo kupatilo, tako da je konačna odluka pala, ostaje to rukodržač za koji se niko nije uhvatio više od 15 godina. Pre neki dan dok sam se kupala, rešim ja da upotrebim ovaj držač i da se potpomognem dok ustajem iz kade; u deliću sekunde sam se našla opet u kadi sa užasnim bolom u predelu kuka i sa rukohvatom u ruci. Rupe koje se nalaze sa zadnje strane rukodržača nisu namenjene ovom položaju već obrnutom položaju za držač četkica za zube; takođe ceo predmet nije namenjen da izdrži šezdeset i kusur kila, već samo za nekoliko četkica. Uglavnom kuk se da oporaviti, lekciju sam naučila, a moglo je biti i mnogo gore.

Skoro sam sa izvesnom grupom mladih ljudi dogovarala odlazak u BiH na jedan događaj. Radi se o jednom mestu u delu države gde žive mahom Hrvati. Jedan dan me je jedna devojka upitala zašto idemo tamo kada su teroristi u BiH, i oni će nešto nažao da nam urade, na šta sam se ja šokirala jer mi nije bilo jasno ni kakvi teroristi ni kakve to veze ima sa mestom u koje idemo i zašto svi polako odustaju od tog puta zbog priče o teroristima; a onda su se kockice sklopile: davnih godina, dok su ti ljudi bili mali, od svoje okoline i autoriteta slušali su priče o lošim ljudima koji imaju nekakva drugačija imena, žive u drugim državama i druge su vere. Ti, tada mali, ljudi su u svojim glavicama sumnjali u to kako mogu svi ti ljudi da budu loši, samo zato što su po nečemu različiti od nas, ali pošto nisu imali dovoljno iskustva i dovoljno godinica, a niko iz porodice nije osporavao tu “istinu” o kojoj su slušali, nastavili su da veruju u to. Sve dok jednog dana nisu dobili priliku da vide da to nešto što je za njih bila jedina i prava istina, zapravo i nije istina već samo izokrenuta stvarnost, ali pošto su oni i dalje verovali okruženju i shvatanjima u kojima su odrasli ne razmislivši svojim glavama, nisu želeli da se suoče sa pravom istinom. Ti ljudi će nastaviti da se razvijaju u odrasle osobe i nastaviće da teraju po istoj šemi po kojoj su do sada razmišljali, sve dok im se jedan dan ne dogodi da na ovaj ili onaj način padnu.

Moj kuk će se oporaviti, ali ti masovni padovi u glavama – teško.

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top