Senka

– Da li si pokušala da uhvatiš svoju senku nekada? – pitala je Ingrid. Uvek me zatekne tako nekim neobičnim pitanjem. Nikad nisam trčala za njom, ali sam je uslikala nekoliko puta. Nekoliko desetina puta, samo da imam nekakav opipljiv dokaz da je bila tu. Ne znam da li je ovo neko trik pitanje…
– Ne. Nisam.
– To je dobro. Znači da uglavnom ideš ka suncu i da se ne kriješ od njega, suprotno od svoje senke, koja se tada krije iza tebe; jer da češće ideš u suprotnom pravcu, tvoja senka bi ti postala vodilja, a onda bi jednoga dana ti ipak pokušala da je uhvatiš, ali bi ti život uzvratio udarcem o zid, pod, ili neki drugi uglavnom neudoban predmet. I delovalo mi je tako kad sam te videla. Još si mlada, ali imaš te dve velike bore na čelu, one su od mrštenja, od sunca. A te bore tu oko usana i očiju su se malo ublažile, da li to znači da se ne smeješ često? – Zašto me uvek pita ono na šta već zna odgovor? Ona kao da sve već zna unapred, ali mi opet postavlja to pitanje.
– Zašto me to pitaš? – rekla sam kao iz topa.
– Ja znam odgovor na to pitanje, ali pitam te da bi ti to rekla naglas, da bi čula sebe i upamtila svoj odgovor. – znala sam da je neko trik pitanje. Ona ima odgovor na sva pitanja koja mi postavi, zna sve o meni, a ipak se ponaša kao potpuna strankinja, kao da se nikada nismo srele.
– To je moja privatna stvar. Smejem se. Kad mi je lepo. Smejem se.
– A kada ti je lepo? – u tom momentu mi se pojavio on pred očima, i slike su počele nekontrolisano brzo da lete, moram brzo da joj odgovorim dok sam još tu, moram da joj kažem jer mi se čini da ona ima veze sa tim:
– Lepo mi je kada…

Probudila sam se. Jastuk je potpuno mokar, a i moja kosa. Glava me boli, ustvari mislim da me je taj bol i probudio. Odlazim po lek i da presvučem posteljinu, a onda pod tuš. Vraćam se u sobu a na noćnom stočiću nalazim knjigu “Majstor i Margarita” zaklopljenu. Oh, opet sam zaboravila da obeležim dokle sam stigla…

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top