Poput feniksa

Ponekad oćutim najlepše pesme, priče i ideje satkane nitima sa ruba usana koje se smeju izazvane tobom.
Katkad oćutim sva ta divna imena namenjena ti, jer volim da samo ja znam kako se zoveš u mom svetu.
Često oćutim sebi neke istine u kojima živim i zanemarim ih zarad savršenog trenutka.
Nekada prećutim brzoplete odgovore i dopustim da se opečem vrhovima jezika zmija zlonamernica, nasmejem se i pustim tu zlobu da se ulije tamo odakle se i izlila.
Uvek glasno govorim i borim se da sačuvam malo carstvo koje traje – kad mi je do njega stalo; kad mi više važno nije, dozvolim manjku emocionalne dostupnosti da ga razori do pepela i onda glumim feniksa.

M.Q3

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top