Pismo prijatelju dan 1.

Dragi moj prijatelju,

već duže vreme razmišljam o tome kako da započnem ovo, o tome kako da Vam kažem sve što želim a da od Vas ne dobijem onu ciničnu grimasu koja mi sama po sebi lupi šamar, o tome kako da ovu komunikaciju obavimo najjednostavnije moguće. Mislila sam, a sada zasigurno i znam da je ovo najbolji način za to, jer Vam ovako dajem priliku da ne budete oholi i gordi, već da posle ovog monologa razmislite o tome da li ste mogli da budete bolja osoba, ili je sve ovo najbolje što od sebe možete da date.
Dugo sam zapravo razmišljala i da li da Vam se obratim. Izvesna doza straha , čežnje, tuge i besa stvarala je u meni neki čudan osećaj da mogu napraviti grešku sa neizvesnim ishodom. Mogli smo ovo da završimo i prsa u prsa ali nisam sigurna da li bismo jedno drugome odmah zadali smrtonosne udarce, ili bismo pustili da u nama i dalje kuljaju nerazjašnjene stvari, nedovršene rečenice, nezavršeni trenuci i nedosanjani snovi. Ni jedno ni drugo ne bi bilo dovoljno dobro da svako nastavi svoj život bez jednog posebnog prijatelja.
Vreme je, prijatelju dragi, pokazalo da leči sve, svaku duševnu sumnju, tugu i bol, ali je takođe dokazalo da neke stvari moraju biti razjašnjenje kako bismo mogli da se susretnemo, pogledamo u oči i izustimo „Dobar dan“, a ne kao potpuni stranci da se okrenute ili pognute glave ćutke mimoiđemo. Vreme za otvaranje dobrih karti ili možda pandorine kutije je došlo, a vi i ja ćemo počistiti ono što je ostalo pre ili kasnije.

M.Q3

(Prvo od mnogobrojnih pisama napisanih a nikada poslatih)

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top