Paket salveta

Nikada mi nemojte poklanjati saksijsko cveće. Neki ljudi jednostavno nisu stvoreni za to da se bave cvećem, da ga uzgajaju, da brinu o njemu. Meni tetka poveri svo svoje cveće na dve nedelje, dok je na odmoru i da mi tačna uputstva kako svako da zalivam. Ja uradim sve tačno po uputstvu i apsolutno svaki put kad ona dođe sa odmora nekom cveću nešto fali. Nakon toga sam rešila da nabavim sebi jednu saksiju cveća i da brinem o njemu, da naučim da se staram o njemu kako treba. Kupila sam ga 6. decembra jer smo taj dan kupovali mnogo cveća, pa sam i ja na pijaci sebi uzela divne ciklame. Nisam htela i da ih presađujem, ništa ništa, samo da ih volim, da ih zalivam i da prežive makar pola godine. Juče su oklembesile i lišće i cvetove. Primetila sam da svaki put kad sipam vodu u onaj tanjirić ispod saksije, baš brzo popiju tu vodu. Danas sam ih premestila u prozor u svojoj sobi da imaju malo više svetla, da probam da ih vratim u život, i opet sam ih zalila. Vratila sam se u krevet da gledam neku seriju i čujem kako nešto kaplje sa prozora. Tanjirić u koji sipam vodu je zapravo pukao, pa je i to verovatno jedan od razloga zbog kog ova biljka nije bila dugog veka. Pokupim ja tu vodu lepo nekom krpom, ali moram nešto da stavim ispod biljke da upije vodu dok ne kupim novi plastični tanjirić. Salveta bi bila dobra ideja. Odem u kuhinju i otvorim fijoku u kojoj stoje sve salvete i sve su neke novogodišnje, žao mi je da otvaram ta pakovanja, bolje da sačekaju sledeći Božić. Ispod te gomile sa motivima Deda Mraza, irvasa i pahulja, stajao je jedan paket na koji sam progutala knedlu. Bio je to onaj paket salveta koji sam kupila za našu specijalnu večeru koju sam toliko želela a do koje nikada nije ni došlo. Znala sam da voliš taj motiv i rado sam kupila to još nekoliko meseci pre tog datuma, kako bi svaki detalj te večere bio idealan. Gledam onaj paket, a kroz glavu mi proleću slike nekontrolisanom brzinom, osećam kako mi se puls i disanje ubrzavaju a onda sve staje. Zatim ponovo počinju sva ta ushićenja kod smišljanja iznenađenja i želje da te obradujem, odabira poklona, odabira muzike, odabira trenutaka, svi ti moji osmesi koji su bili tako iskreni i tako željni da budemo srećni u svemu, onaj osećaj spokoja i mira koji sam osećala u tvom prisustvu i svaki taj trenutak koji sam bila zahvalna što te imam kraj sebe. A onda se na sve te trenutke nadovezuje osećaj bezumlja i bespomoćnosti i tog jednog dana i jednog trenutka kada sam shvatila da sam drugoj strani ništa drugo do “prelaznog perioda” između dva poglavlja u životu, da su sve strasti, pogledi, sve te divne i laskave fraze zapravo samo dobra gluma i ništa drugo, ili možda ne baš toliko dobra gluma koliko je dobro izgledala u mojim očima. “Volim te”, “nedostaješ mi”, “lepa si” i “mislim na tebe” su izgubile smisao i jačinu te sekunde kada sam shvatila da su bile izgovarane samo da bi imao nekoga pored sebe koga ćeš koristiti dok je za to vreme, kada tome prođe vreme onda je kao iskorišćenju salvetu zgužvaš, odložiš na tanjir, odmakneš se od stola, ustaneš i odeš, zaboravivši da si salvetu ikada i imao u rukama.
Pogledala sam još jednom pakovanje salveta, nasmejala se, otvorila ga, izvadila svih dvadeset komada i stavila ih ispod saksije. Najbolji trenutak koji mogu da ti poklonim jeste da umanjiš štetu izazvanu prolivenom vodom, a time možda i spaseš ovu biljku. Ako se to desi, možda ću se onda sećati da si ikada i postojao.

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top