Hej meseče, ti misteriozni druže, smejem ti se noćas. Smejem ti se i veselim; jer kad pogledam u tebe i u sve te zvezde kojima si okružen, znam da će noć biti mirna. Hej meseče, ti nestvarni stvore, koji tuđom svetlošću sijaš a svojom snagom mora uznemiravaš, da li znaš da si nekome noćaš prijatelj
Nikada ti ništa neću napisati
“Da li si ikada napisala neki tekst samo za mene?” Nisam. Kako bi trebalo da izgleda taj tekst koji bi bio samo tebi namenjen? Da li bih u njemu opisivala,
Mogli smo
Mogli smo da zajedno razmišljamo o nekim samo nama bitnim temama dok ti pomažem da obrišeš prašinu sa tih polica punih uspomena. Mogli smo da sedimo u tišini dok ti
Senka
– Da li si pokušala da uhvatiš svoju senku nekada? – pitala je Ingrid. Uvek me zatekne tako nekim neobičnim pitanjem. Nikad nisam trčala za njom, ali sam je uslikala
Delicije od vanilije
Opet sam u parku. Zelenilo koje prekriva veći deo mog pogleda je prekrasno. Pored trave je staza koja nije od betona već od sitnih belih kamenčića pa koračanje tuda dobija
Zovem se Ingrid
Ona živi u najvećem gradu te države, ali nije rodom odatle već iz gradića malo južnije, al’ ta priča je tužna jer su stanovnici tog gradića stradali u ratu, pa
Južna Koreja
Južna Koreja; zemlja tradicije i najsavremenije tehnologije, ljudi sa najširim osmehom na svetu i velikom gostoljubivošću, a hrana koja osvaja u potpunosti. Maj i jun 2017. godine je u Beogradu
Pismo prijatelju dan 101.
Dragi moj bivši prijatelju, od danas Vas zvanično više ne volim. Nije danas nikakav važan dan koji me je naveo da prestanem prema Vama osećati tu neku prijateljsku dozu ljubavi,
Pismo sebi samoj
U jednom od onih zabačenih kutova kuće u koji retko zalazim obično se s vremenom nagomilaju neke kutije, kese, gomila nepotrebnih stvari, ali i onih koje bi trebalo uramiti i
O granicama
Mnogo su naporni ovi rođendani. Previše preispitivanja u jednom danu. Previše pitanja tipa “Da li sam na pravom putu?”, “Koliko godina je zapravo pravi broj godina?”, “Kada postaješ odrasla ozbiljna