Operacija mioma

Kako izgleda operacija mioma? Kao i svaka druga operacija. Legneš, uspavaju te, probudiš se, oporavljaš se… Ali ako nikada niste operisani, ovaj članak vam može biti veoma zanimljiv.

Pripreme za bolnicu

Kada sam saznala da miome treba da operišem (više o celoj toj priči možete videti ovde) i kada sam se raspitala kako i gde da ih operšem počela je cela peripetija za dokumentacijom. Otišla sam na finalni pregled gde mi je doktor (inače stručnjak za laparoskopske operacije) rekao da će ipak morati da me “otvara” što znači da pravi rez na stomaku koji izgleda kao carski rez (ožiljak bude oko 10cm širok i nalazi se u “bikini zoni” tako da se ne vidi ako ste na plaži npr. i nosite kupaći). Kako sam se ja već odlučila da je to to, da se operišem sigurno, ova informacija me nije mnogo potresla.

Nakon tog pregleda zakazuje se operacija u bolnici. Za ovo vam treba uput od ginekologa; međutim, ja sam po preporuci doktora prvo zakazala operaciju (čeka se minimum dva meseca, a to čekanje može i duže da potraje) pa sam tek onda išla kod ginekologa za sve ostale upute; ne znam kojim natprirodnim silama može prvo da se zakaže operacija pa tek onda da se donese uput, ali eto, moglo je. Nakon toga se rade sve analize i bilo bi dobro da ih što brže uradite kako biste znali da li imate neku infekciju koju treba lečiti pre same operacije (na listi analiza koje treba da uradite dobijate tačno navedeno koliko analize mogu da budu stare).

Dolazak u bolnicu

Za dan kada vam je zakazan ulazak u bolnicu, potrudite se da budete prvi (dođite i pre početka radnog vremena) ali se i u tom slučaju naoružajte strpljenjem, jer to traje. Uglavnom ne dozvoljavaju da ponesete ništa što nisu naveli na spisku (sredstva za ličnu higijenu, spavaćica, papuče i još par sitnica). Hranu nemojte nositi: verujte mi da vam neće trebati… ja sam prošvercovala jednu kesicu Tuc keksa, ali ga nisam takla. Sve stvari sa sebe ostavićete osobi koja vas je dovela u bolnicu, ili u “garderobu” na prijemu, i sa tim nemate više kontakta do izlaza iz bolnice. 

Oblačite spavaćicu (nemojte da nosite neke fensi spavaćice jer će se sigurno od nečega isflekati), bade mantil, papuče i dobijate jedan džak (vidi sliku) u koji stavljate sve ono što nosite sa sobom u bolničku sobu. Taj džak je bitan jer će u njemu osoblje bolnice premeštati vaše stvari kako se vi budete selili iz jedne prostorije u drugu.

U bolnici takođe dobijate spavaćicu koju možete nositi sve vreme, no bolje da imate i svoju (Ja sam imala tri svoje i sve tri sam nosila, jer je napolju bilo 35 stepeni, a žene u mojoj sobi nisu bile ). Pidžamu nemojte nositi jer ništa ne sme da vas steže u pojasu.

Priprema za operaciju

U bolnici baš niste najslobodnija osoba. Ne možete da šetate gde vam je volja niti da radite baš sve što hoćete. Nakon boravka tamo sam shvatila zašto je to kao mini zatvor: ima svakakvih ljudi i niste svesni šta su sve u stanju da urade.
Tri obroka vam služe svaki dan (osim kad vam je obrok poslužen kroz venu infuzijom, onda ni ne osetite da vas “hrane” 🙂 ) Kada dođete prvo dobijate ručak i to uz informaciju da pojedete samo supu, pa onda idete u “centralnu sobu” gde saznajete da li ste na programu za operaciju sutra ili ne; ako jeste ne jedete ništa više: pijete samo sok od jabuke, čaj i običnu vodu.

E sad sledi onaj najodvratniji deo: čišćenje creva – moraju da vam budu prazna skroz, jer u slučaju da vam neko u toku operacije slučajno “potkači” crevo, fekalije bi se razlile po stomaku i onda ćao zdravo, završili ste karijeru. Elem, dobijete prvo dve tabletice koje služe da izazovu to pražnjenje creva, a onda uveče idete na jedan sto na kome vam (ne znam kako sad ovo kulturno da kažem) stave neko crevce u anus i sipaju neku tečnost. Onda vam sestra kaže da treba što duže da zadržite tu tečnost u crevu, ali je to gotovo nemoguće, tako da vi maksimalno posle pet minuta trčite ka wc-u i tamo se olakšavate. Uglavnom, u ovoj situaciji je veoma važno da OBAVEZNO budete prvi; u vreme kada sam se ja operisala (što nije baš neka daleka prošlost) na našem spratu su postojala tri wc-a koja su bila u funkciji i desetak žena koje su bile na rasporedu za operaciju (ako ne i više); kada jedna žena uđe u wc, ne izlazi nekoliko minuta, a vama je u tim momentima svaka sekunda presudno važna da li ćete biti na wc šolji ili ne. Tako da, kada pitaju ko će prvi, budite hrabre, jer ćete tako sigurno na vreme zauzeti jedan wc i neće biti problema. Ako niste ništa jele ceo dan, već samo pile tečnosti, ovaj proces neće biti previše bolan. Ako ste ipak posle sestrine zabrane da bilo šta jedete ipak smazale neku glupost, ceo proces će biti izuzetno bolan: naravoučenije – slušajte sestre (i svoje ali i medicinske). Najneprijatniji deo je gotov nakon ovoga.

Noge umotane u zavoje pre operacije

Nastavljamo dalji proces: kada prođe cela ta agonija vršenja velikih nuždi (biće ih nekoliko), onda ćete odspavati nekoliko sati. Nakon toga dolaze da vam zavijaju noge: ako se dobro sećam ovo ima nekakve veze sa venskom trombozom,  ili sa proširenim venama, objasniće vam sestra – ako pitate, ako ne pitate samo će vas uviti. Kako god da bilo, oni vam uviju noge i daju vam jedan lekić za smirenje (bromazepam i tome slično).

Nakon toga čekate svoj red. Ja sam bila vrlo nestrpljiva pa je taj period od nekih pola sata trajao večno. Sve žene su već otišle na operaciju, samo po mene niko da dođe.

A onda su, naravno, došli i odkotrljali me na krevetu.

Operacija

Operacije se ne sećam, jer sam bila u totalnoj anesteziji. Sećam se da su me odgurali na krevetu negde – odnosno u operacionu salu – i da su mi se tamo svi ljubazno javili, ostatak sam verovatno prespavala. Ako vas zanima kako anestezija funkcioniše, obavezno pogledajte ovaj video gde je u manje od 5 minuta objašnjen ceo proces na veoma zanimljiv način.

Intenzivna nega  

Najnebulozniji selfi na svetu

Probudila sam se i na stomaku mi je bila vreća sa peskom, kosa mi je bila razbacana na sve strane, na grudima su mi bile one žice za merenje srčanog ritma a na ruci merač pritiska koji na svakih 10 minuta izmeri sam pritisak i pišti ako nešto nije u redu. Kako sam čkiljila videla sam doktora koji mi pokazuje broj 7 (što je značilo da je izvadio 7 mioma) i pokazuje mi da je sve ok. Zatvaram oči i pokušavam da se setim gde mi je gumica za kosu, jer mi u jednom trenutku to deluje kao najbitnija stvar na svetu. U jednoj sekundi se osećam kao pacijent iz serije “Uvod u anatomiju” ili “Doktor Haus” i sve je tako kul i strava, a već u sledećoj sekundi povraćam nešto užasno zeleno po celoj svojoj kosi, spavaćici… To je drugi najgori trenutak u toku cele operacije. Sestra ne može da veruje šta vidi i prilazi mi da me očisti, a ja je samo molim da mi veže kosu jer imam utisak da ću umreti od toliko dlaka na sve strane.

Jedan tip: nemojte se truditi biti lepe za operaciju, na kraju ćete u svakom slučaju ličiti na pokislog miša, a osećaćete se prljavo i lepljivo. Inače za odlazak na operaciju ne smete da imate veštačke nokte, izlivene nokte ili lak na noktima (jer ako nešto krene po zlu ispod noktiju počne da plavi, a to ne može da se vidi ako imate lak), šminku, nakit niti na bilo koji način vezanu ili zakačenu kosu.

Ako ste kontrol frik, najbolje je da na intenzivnoj nezi spavate; ako ne budete spavali, imaćete potrebu da budete superwoman (kao ja) i da non stop zivkate sestru ako nekome nije dobro, da tešite žene oko sebe, da rešavate situacije koje ne možete da rešite i da radite posao koji nije vaš, tako da je najbolje samo se opustiti i spavati.

Postoperativni oporavak

Na intenzivnoj nezi, će vas terati da ustanete i prohodate i tako ćete sami prepešačiti do odeljenja za oporavak (koje je u mom slučaju bilo udaljeno 20m od intenzivne nege) i ma koliko ta razdaljina delovala malo, u ovom slučaju će biti izazov osvajanja Pančićevog vrha (vrh na planini Kopaonik), u najmanju ruku.

Nemojte mnogo da se junačite po izlasku sa intenzivne nege (u bolnici naučite da pravila imaju svoju svrhu); Ja sam po izlasku zamolila sestru da ode sa mnom do wc-a kako bih se malo osvežila i kada smo se vratile u sobu odmah sam pozvala svoju sestru da joj ispričam sve i stajala sam pored zida gde mi se punio telefon i samo mi se odjednom sve zacrnelo ispred očiju… nisam pala u nesvest ali za malo da bude tako. Dalje sam ležala, odmarala i čitala knjigu.

Odmaranje nakon operacije

Kućni oporavak

Kada dođete kući bilo bi dobro da imate nekoga ko može da vas služi prvih nedelju dana i da vam pomaže, jer ste u tom periodu najnesposobniji. Međutim možete sve i sami ako se dobro organizujete i ako pre odlaska u bolnicu sebi kod kuće napravite bolničku sobu. Najteže će vam biti u početku da idete u wc i da se okupate, pogotovo da operete kosu (ja sam posle bolnice otisla do frizerke samo da mi opere i osuši kosu, jer je tako bilo najlakše da sednem u stolicu i zavalim glavu u šamponjeru). TV i laptop su bili moji najdraži prijatelji u ovom periodu, jer za čitanje knjiga nisam imala snage (da držim knjigu), a ni previše moždanih vijuga koje su bile spremne da se koncentrišu na razumevanje pročitanog – uglavnom sam bila pod dejstvom različitih pilula koje su onemogućavale mom mozgu da bude normalan. Imala sam mnogo slobodnog vremena, pa sam prerazmišljavala (ne znam kako se prevodi overthinking) životne situacije. Zbog toga je dobro da u ovom periodu imate podršku.

Podrška

Ja sam bila samoj sebi podrška, ali to ne morate niti treba da radite u ovakvim situacijama. Možda bi bilo dobro da je uz vas voljena osoba, bio to neko iz porodice, partner/ka ili neko od prijatelja. Psiholog isto nije loša ideja. Sve u svemu – ne morate sve sami, tražite podršku, biće vam lakše.

Nastavak života

Normalan život se nastavlja već nakon dve nedelje od operacije (ja sam nakon 10 dana otišla na venčanje). Posle tri meseca možete već da počnete sa laganim treninzima u zavisnosti od toga kako se osećate (ja sam se nakon tri meseca već popela na Rtanj i to sam stigla prva od četrdesetak ljudi, što mi je bio dokaz da sam se oporavila). Nakon 6 meseci materica bi trebalo da je oporavljena od operacije.

Uspon na Rtanj, oktobar 2016.

Da li sam se ja skroz oporavila?

Od operacije jesam, vrlo brzo. Od mioma nisam. Imala sam neki rok* od godinu ipo dana posle operacije da isplaniram trudnoću i da “dovedem u red” situaciju sa miomima, međutim, pošto za takvo stanje treba da se ispoštuje više faktora (za početak da se ima osoba sa kojom bi se ta trudnoća ostvarila i koja ume da razume kompleksnost situacije) od toga se nije desilo ništa, tako da ja sada nastavljam sa lečenjem. U narednim tekstovima ću pisati o terapijama koje sam upražnjavala i kakav im je efekat bio, kao i šta sada radim po tom pitanju i na tom planu. Dobrodošle ste da u komentarima ili u porukama komentarišete ovaj tekst, kao i da podelite svoja iskustva.

*Ovde stoji reč rok jer ne znam kako bih drugačije to mogla opisati. Niko meni nije rekao “E, sad ako ne uradiš to i to, proćiće ti brzi voz”, već sam se ja konsultovala sa lekarima i pitala sam ih šta sada da radim i da očekujem. Taj “rok” je bio neki vremenski period kada se zaista ništa pompezno nije događalo u mojoj materici a ožiljci unutar nje su fino zarasli.

PS: Sve što sam napisala deo je mog ličnog iskustva. Ja nisam medicinski obrazovana tako da je vrlo moguće i da sam lupila neku glupost, ali to onda samo znači da sam ja neki momenat celog procesa pogrešno razumela.

Comments

  1. Avatar

    Hvala puno na ovom tekstu! Mislim da će mnogima značiti jer se slične teme provlače samo kroz forume, a forumi su dosadni za čitanje. Svaka čast na iskrenosti i na slikama!

    • Avatar

      Slažem se, forumi su super kada imate neku nedoumicu, pa postavite pitanje i onda diskutujete sa ostalim članovima foruma; kada su ovakve stvari u pitanju, ja sam prečešljala mnoge forume i nigde nisam na jednom mestu pronašla sve informacije koje su mi bile potrebne.
      Hvala i Vama što čitate!

  2. Avatar

    Za čišćenje creva se mogu koristiti i mikroklizme. Manje je bolno.

    • Avatar

      To bi moglo zaista nekome da olakša ceo proces. Hvala na komentaru!

  3. Avatar

    Zaista sjajan tekst. Na veoma realan nacin se prikazala kako sve to izgleda. Pre svega kako izgleda operacija, koja je vecini ljudi bauk. Sve covek moze da prezivi (iz licnog iskustva). I zato, kao neko ko ima iskustva sem sa jednom stvari – SVAKA TI CAST kako si junacki podnela klistir! I da, odlican savet biti prvi 🙂 Ti si psihicki to podnela sjajno, bar iz ove price, ali i daljeg toka tvog oporavka 🙂 Zato, glavu gore. Ti to mozes!

    • Avatar

      Hvala Hristina!

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top