Operacija i postavljanje pitanja

Operacija i postavljanje pitanja: kakve veze imaju jedno sa drugim i kako sam lakše podnela operaciju time što sam postavljala pitanja.

Pre dve godine imala sam tešku operaciju. Ne volim da poredim težinu situacija: sigurno ima i težih zahvata od tog koji je na meni obavljen ali kad sagledam sve aspekte te operacije, moje godine u to vreme, kao i posledice iste bila je teška; no ja sam je doživela veoma lako, kao normalni sastavni deo te tople julske nedelje. Oporavak nisam doživela katastrofalno i to samo zbog jednog razloga: zato što sam postavljala pitanja.

Meni je u životu potrebno da znam odgovore na pitanja koja se jave u mojoj glavi i nikada nisam ni pokušala da ućutkam potrebu da pitam. Ta osobina neke ljude veoma iritira i često mi je zamerana, ali ja volim da znam ono što me interesuje. I to zvuči potpuno normalno; međutim kada su u pitanju neki ljudi koji se nametnu kao nekakav autoritet (sa razlogom ili bez njega) ponekad čovek izgubi osećaj da treba da pita jer to u tom momentu to ne deluje prikladno.

Ovo o čemu vam pišem sam shvatila tek nakon moje operacije i nekoliko dana provedenih na intenzivnoj nezi kada sam se našla u sobi sa tri gospođe znatno starije od mene. U nekom neobaveznom ćaskanju o tome šta je kojoj “urađeno” u stomaku shvatila sam da ne samo što njih tri ne znaju koji im je tačno zahvat urađen, nego ne znaju ni ko ih je operisao (da napomenem da ni jednoj nije rađena hitna operacija, već zakazana, kojoj su prethodili meseci pregleda i priprema) . Prvo sam u sebi govorila “Hvala ti Univerzume što sam ja imala najboljeg doktora na svetu i što znam apsolutno svaku informaciju koju mogu da razumem po pitanju te operacije”, a onda sam se zapitala zašto je moj doktor bio baš taj najbolji doktor među svim tim dobrim doktorima? Zato što sam ga ja pitala sve što me je interesovalo o svakom detalju te operacije.

Sama operacija je takođe veoma bitna tema i o njoj sam pisala u tekstu na ovom linku, jer smatram da je potrebno da takvih tekstova bude na internetu, ali sada pričamo samo o važnosti postavljanja pitanja; o važnosti potrebe da znamo stvari koje nas se tiču, a gde ćeš bitniju stvar nego da znaš ko ti čeprka po telu i šta tačno.

Ni jedna od pomenutih žena nije znala šta joj je tačno urađeno niti ko ju je operisao i sve tri su bile ubeđene da sam ja imala nekakav povlašćen tretman jer sam znala sve i bila sam potpuno smirena. Jedna žena je doživela potpuni šok kada je saznala šta znači to da joj je ugrađena plastika na bešici a nije videla potrebu da pre operacije pita šta to znači i kako će to izgledati. Sve tri su na moje pitanje “što niste pitale šta će vam raditi?” odgovorile “pa šta da se mešam, doktor najbolje zna, ja to i onako ne bih razumela”.

Veoma je važno postavljati pitanja, sebi najpre a onda i drugima oko nas, pogotovo kada se odgovori na ta pitanja tiču nas samih i života nam.

 

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top