O reupotrebljavanju

Kako je sve počelo?

Ovo nije počelo danas ni juče. Nije počelo ni pre par nedelja ili godina, počelo je onoga dana kada sam se rodila, zapravo i pre toga.

Kada se moja porodica uselila u kuću u kojoj su živeli pre ove u kojoj smo sada, mnogo godina pre mog rođenja, na tavanu su pronašli jednu malu kolevku. Drvenu. Znate onu malu kolevku u kojoj možete da ljuljate bebu. Kolevka je bila majušna, tako da je u njoj mogla da spava beba do nekoliko meseci, a onda bi je prerasla. Moj deka i teča su tu kolevku restaurirali i u njoj je prve snove odsanjala jedna od mojih dveju sestara. Nakon nje i nakon osam godina, kolevka je ponovo ošmirglana i ofarbana i nasledila sam je ja, ne znajući čija je bila, koliko je stara i ko ju je kupio. Posle mene su u toj kolevci spavale sve bebe koje su se rađale u našoj porodici, a sada kolevka spakovana u foliju i pažljivo odložena na polici u šupi čeka da je nasledi neka nova beba.

Nakon kolevke sam nasledila mnoštvo stvari, i krevetac je bio krevetac moje sestre, pa onda odećica, igračke… Ne znam da li su nas devedesete koje su bile zaista teške naterale da pažljivo čuvamo sve stvari i prenosimo ih na naredne generacije u svakom slučaju za mene je to postala normalna stvar da koristim nešto što je neko nekada već koristio.

Neki od najushićenijih momenata kojih se sećam u životu bili su upravo vezani za nasleđivanje stvari, odnosno poklanjanje onoga što nekome više nije potrebno. Sećam se dana kada dolazim kući i ulazim u svoju sobu a u njoj vidim nekoliko velikih kesa do vrha punih. Nisu to bile nove cipele ili nova odeća kupljena u najboljim radnjama, to je uvek značilo da je moja sestra pravila veliko spremanje i izbacila očuvane stvari koje njoj više nisu potrebne. Kakvi su to trenuci sreće bili za mene! Ne zato što nisam mogla da kupim stvari nego zato što su to bile stvari koje sam uvek gledala na mojoj sestri uz koju sam odrastala i uvek sam želela da jednog dana budem ista kao ona, isto obučena. Kada bih spazila te kese odmah bih odložila sve što sam imala isplanirano za ostatak dana i počela bi svečana seansa otvaranja kesa i preturanja po stvarima. Sama u sobi na podu otvaram pažljivo stvar po stvar i oduševljavam se na svaku iznova i iznova. Neke stvari nikada u životu nisam mogla ni da nosim, jer nas dve nismo iste građe ali sam godinama čuvala gomilu stvari po ormarima samo zato što su mi bile toliko lepe i toliko drage. Jednog dana sam došla na ideju da bih možda mogla i da prepravim neke stvari i da ih tako prilagodim mojim dimenzijama i tako sam naučila da šijem; sama. Prvih nekoliko stvari sam doslovce uništila ali svaka naredna je bila sve bolja i bolja, dok nisam naučila i da krojim i šijem.

Sve ovo što sam pomenula rezultiralo je time da mi je svest o ponovnoj upotrebi stvari gotovo urođena i da sam videvši koliko mi radosti donosi odlučila da je i dalje praktikujem.

Šta znači REUPOTREBI?

Htela sam na srpskom da kažem UPCYCLING i možda to nije baš najbolji prevod, ali meni se dopada. UPCYCLING je zapravo proces koji prethodi RECYCLING-u odnosno recikliranju; Kroz upcycling se odbačeni predmeti ponovo upotrebljavaju, obično na neki malo kreativniji način, pre nego što se na kraju recikliraju. Upcycling je proces koji uglavnom svi naučimo još u vrtićima, tako što od starih konzervi pravimo posude za olovke ili od starih kutija igračke, samo što nam negde u procesu odrastanja ta kreativnost malo izbledi.

Zašto REUPOTREBLJAVATI?

Zbog sebe, zbog drugih, zbog očuvanja planete na kojoj živimo. Zvuči otrcano, ali tako je. Reupotrebljavanje stvari je najbrži način kojim čuvamo planetu na kojoj živimo. Ako se malo osvrnete oko sebe, shvatićete da i vi aktivno reupotrebljavate stvari, čak i ako toga niste svesni, a nije na odmet ni proširiti tu delatnost 🙂

Trudiću se da pišem često o ovoj temi kako bih objasnila sve pojedinosti reupotrebljavanja, a usput ću kačiti i neke od mojih složenijih načina reupotrebljavanja stvari.

 

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top