Nikada ti ništa neću napisati

“Da li si ikada napisala neki tekst samo za mene?”
Nisam.
Kako bi trebalo da izgleda taj tekst koji bi bio samo tebi namenjen? Da li bih u njemu opisivala, sebe, tebe ili nas? Ako bih opisivala samo sebe, to bi bilo previše subjektivno. Ako bih govorila o nama, govorila bih o nečemu što ne postoji. A samo o tebi ne znam šta bih pisala, odakle bih počela; ako počnem od ushićenja kada se tvoje ime pojavi na ekranu mog telefona rizikujem da tekst pretvorim u “doživljaje zaljubljene tinejdžerke”. Ako pak počnem od tvoje neuklopljivosti u moj dosadašnji svet, rizikujem da pomisliš da nisam spremna da taj svet promenim. Kada bih tekst počela nekim opisima tvog lika, dela i tela, rizikovala bih da se uobraziš. Mogla bih možda da ti napišem nešto uopšteno o muškarcima, da ne znaš da govorim o tebi, ali ako se slučajno prepoznaš u svemu tome, rizikujem da pomisliš da si isti kao i svi ostali, a nisi. Ako počnem da hvalim tvoje uspehe ne pominjajući neuspehe, shvatićeš me kao obožavateljku, a ja to nisam. Ukoliko pokušam da opišem vreme koje provodim razmišljajući o nečemu što direktno ili indirektno ima veze sa tobom, pomislićeš da ne radim ništa drugo osim toga u životu.
Zato ti nikada ništa neću napisati.
Ako već želiš da znaš kako te ja vidim, dođi i pogledaj svoj odraz u mojim očima. Sigurna sam da ćeš se dobro videti jer se one zacakle svaki put kad se pojaviš.

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top