Južna Koreja

Južna Koreja; zemlja tradicije i najsavremenije tehnologije, ljudi sa najširim osmehom na svetu i velikom gostoljubivošću, a hrana koja osvaja u potpunosti.

Maj i jun 2017. godine je u Beogradu sigurno će biti zapamćeni po nizu događaja koje je Korejska Ambasada pripremila kako bi na najbolji mogući način predstavila kulturu svoje zemlje stanovnicima naše države. Posete nekim od ovih događaja bile su povod da se setim svojih putovanja u Južnu Koreju, koja su ostala kao jedna od najzanimljivijih u istoriji svih mojih putovanja. U Južnu Koreju sam se uputila kao predstavnica Festivala nauke iz Beograda, kako bih zajedno sa timom od još dva predstavnika u najboljem mogućem svetlu predstavila naš Festival nauke ali i Srbiju kao zemlju i kao turističku destinaciju.

Srbiju smo fenomelano predstavili, a tome su doprinele i brošure koje su nam ustupili iz Turističke organizacije Srbije

Moj prvi dolazak u Koreju bio je veoma stresan. Prvi stres je nastao kada sam dobila “landing card” koji je trebalo da popunim. To je jedan kartončić na kome je neka vrsta upitnika o tome šta se nalazi u vašem prtljagu. Između ostalog, jedna od stavki je bila “plants or animals” (biljke ili životinje) na šta sam ja otkačila da nemam ništa od navedenog i izašla iz aviona. U momentu kada su svi uzeli svoj prtljag i kada sam videla da mog prtljaga nema, setila sam se da sam u prtljagu imala dve glavice ljubičastog kupusa koje su nam bile potrebne za izvođenje jednog eksperimenta koji možete videti ovde. Pomislila sam da taj kupus ima veze sa neistinom koju sam zaokružila na landing card-u i već sam sebe videla pred nekim korejskim sudijom, kako me optužuje za šverc crvenog kupusa. Međutim, zahvaljujući fenomenalnom osoblju Fly Emirates-a moji živci su se ubrzo smirili, jer su naši koferi samo greškom ostali u Istanbulu. Avio kompanija nas je zbog te greške transportovala do najbližeg hotela u okviru aerodromskog kompleksa, dala nam pribor za ličnu higijenu i džeparac koji će nam biti dovaljan da se “prehranimo” dok ne dobijemo naše stvari. Kada kažem aerodromski kompleks, mislim na jedno celo ostrvo koje su Koreanci napravili da bi na njemu izgradili jedan od najvećih aerodroma na svetu.
Krenuli smo sa aerodroma ka hotelu i na izlasku iz zgrade sam jedva udahnula vazduh i brže bolje se vratila u zgradu da dođem k sebi. Naime, vazduh je leti užasno vlažan, pogotovo na mestima koja se nalaze u blizini vode. Veoma je teško za disanje dok se ne navikne organizam, a koža je konstantno vlažna i lepljiva. Leti su izuzetno velike razlike u spoljnim i unutarnjim temperaturama; unutra su klime podešene na dvadesetak stepeni i zato svuda postoje one prostorije između dvoje kliznih vrata u kojima te produva vazduh, kako bi se navikao na spoljnu temperaturu.
Drugi dan u Koreji sam se probudila veoma gladna, pa sam rešila da odem do prodavnice da kupim sebi neku hranu i umalo nisam pala u nesvest. Prvo, na ulici nije bilo nikakvih obeležja na pismu koje je meni bilo čitljivo. Sve je na njihovom pismu i ništa mi nije bilo prepoznatljivo. Drugo, kada sam uspela nekako da pronađem neku prodavnicu opet isti šok: ne znam šta sam očekivala, ali nisam mogla ništa da nađem a da je na nekakvoj abecedi objašnjeno makar šta se nalazi unutar tog pakovanja hrane. Tako da sam za prvi “obrok” kupila samo ono što sam mogla da prepoznam.

Čips od škampa, Oreo keks i Sprite, jer samo sam to od hrane mogla da prepoznam

Sutradan su me zvali sa aerodroma da mi jave kako su pronašli moj kofer i da mogu da dođem po njega. Ceo dan sam provela na aerodromu kako bih sačekala prtljag. Inače, boravak na ovom aerodromu je veoma zanimljiv. Imate gomilu dešavanja, jer je prostor neverovatno velik. Taj dan sam slušala koncert  jedne Korejske pop zvezde; ništa nisam razumela ali je provod bio odličan, a kraj provoda je obeležio dolazak mog kofera, tada je prava avantura u Koreji mogla da počne!

Ni ne znate koliko volite svoj prtljag dok ne ostanete bez njega 🙂

Koreja je zemlja sa najviše razlika, u odnosu na Evropu, u kojoj sam ja ikada bila. Jezik mi je potpuno nerazumljiv, pismo takođe, a običaji, način života i razmišljanja su takva da mogu ili da se smejem ili da plačem od muke što nisam odrasla u sličnom sistemu. Koreju sam posetila dva puta, dve godine za redom. Prvi put sam bila u Daegu-u, gradu na jugu zemlje, koji je centar mode, kao što su u Evropi Pariz ili Milano, stoga sam sve vreme bila opuštena, jer sam mislila da su tamo svi “moderni” da ne preovladavaju konzervativni stavovi, međutim… Došla sam na železničku stanicu da sačekam trećeg člana našeg tima i zagrlila ga, na šta su taksisti oko nas počeli da urlaju i da nas jure. Moram priznati da nisam odmah shvatila svoj zločin, ali sam nakon toga shvatila da grljenje baš nije poželjno u javnosti, a kamoli ljubljenje. Drugi put sam bila u Seulu, koji je i glavni grad Koreje, i to je zaista grad koji morate imati na svojoj listi gradova koje želite da posetite.

Festival nauke na kom sam učestvovala bio je pravo otkrovenje za mene. Prvo je trebalo da na festivalu budem samo asistent i neko ko će ići od štanda do štanda i predstavljati Srbiju, međutim, spletom okolnosti postala sam jedan od izvođača celog šou-a i to je obeležilo narednih nekoliko godina u mom životu. O samom festivalu mogu samo reći da je impozantan! Nešto tolikih razmera nisam videla nikada u životu. Međutim, po sadržaju se ne razlikuje mnogo od našeg domaćeg Festivala nauke, pa vam preporučujem da pratite njihov program i posetite ga krajem tekuće godine.

Nitro celuloza: kada zapalite ovaj specijalan komad vate (koji je prethodno bio potopljen u dve kiseline) on će napraviti ogroman plamen, ali vas neće povrediti jer nema čvrstih produkata sagorevanja

Mnoge stvari o Koreancima sam naučila upravo na ovom festivalu razgovarajući sa volonterima koji su bili fascinirani nama kao evropljanima. Evo šta sam sve naučila na festivalu o ljudima:
– Kada Koreancima dajete nešto, to im pružate isključivo oberučke, a pogotovo kada je novac u pitanju. Trebalo mi je nekoliko dana da se naviknem na ovo, ali je veoma zanimljivo da se oseti jedna posebna doza zahvalnosti kada vidite da nekopažljivo prihvata pružanu stvar sa obe ruke.
– Deca su veoma slobodna u svojoj radoznalosti. Niko ih ništa ne sprečava opaskama “nemoj to da diraš”, “nemoj to da pitaš”, “jao kako ti je glupo pitanje” i slično. Kada dođu na Festival, deca su kao puštena sa lanca, ali znaš da niko ništa neće namerno uništiti ili polomiti, ali će zato svi želeti u svemu da učestvuju, niko neći biti stidljiv ili sramežljiv.
– Koreja ima neobično računanje rođendana. Znate ono kad vam baka kaže “nisi napunila dvadeset sedam, nego si uzela dvadeset osmu godinu”, e tako i Koreanci; kada se rode slave prvi rođendan, pa ispada da kada ste isto godište kao nego odande, da je on po računanju godina zapravo stariji godinu dana od vas.
– Koreja je veoma bezbedna zemlja. Kriminal je veoma nizak, a o tome govori i visoka svest većine populacije o onome: “Ne čini drugom ono što ne želiš da drugi čini tebi”. Prvi dan na festivalu sam za vreme pauze počela da pakujem sve svoje stvari, lap top i jedan od volontera me je upitao zašto vučem sve to na pauzu na šta sam mu ja odgovorila da nosim sve da mi neko ne ukrade, a onda sam čula najfascinantniji odgovor: “Ali zašto bi ti neko ukrao, pa taj neko bi se onda osećao loše”. Zanemela sam. Nisam znala da li da se smejem ili da ga samo otkačim, misleći da to progovara malo nesvesno dete iz te osobe, međutim njihova filozofija zaista i jeste takva, s tim što je meni bila ne baš najjasnija.
– Kada se organizuju ovako velike manifestacije kao što je Festival nauke, postoji u sred radnog dana jedna “grupna pauza” od sat vremena u toku koje pauzu prave i izlagači i posetioci; za to vreme predvorje hale u kojoj se organizuje Festival ili sajam, napuni se ljudima koji posedaju po podu i ručaju. Apsolutno svi ponesu od kuće neki ručak ili kupe u prodavnici (kod njih su jako popularne nudle, koje u prodavnici možete kupiti u kutiji, otvoriti i u istoj toj prodavnici natočiti vruću vodu, kako biste odmah mogli da dobijete kompletan obrok)

Hrana kao neizostavni utisak svakog putovanja

U Koreji jedu pse. Verovatno ste ovu rečenicu više puta čuli ali za Kinu, no to se odnosi i na mnoge druge zemlje u Aziji (Prva zemlja u Aziji u kojoj je zabranjeno konzumiranje mesa pasa i mačaka je Tajvan, u aprilu 2017.). Zbog ovog saznanja svoj prvi deo boravka u Koreji sam provela nejedući ništa što bi u sebi moglo da sadrži bilo kakve tragove mesa i kasno sam shvatila da je to bila najgora odluka u mom životu. Koreanci imaju najboju hranu na svetu, mogla bih da jedem njihov Bulgogi i Bibimbap svaki dan. Pseće meso se polako zabranjuje i ne može vam se desiti da ga slučajno negde pojedete. Koreja je danas poznata po tome da u njoj usvajaju dosta toga iz zapadnog života, pa tako možete videti i pse kao kućne ljubimce za koja znate da neće završiti kao obrok.

Evo ga dokaz da su psi i u Koreji kućni ljubimci i da nisu ugroženi tradicionalnim izjedanjem njihovog mesa.
  • Bulgogi je govedina isečena na veoma tanke komade i tako ispečena na nekoj vrsti grila, a uglavnom se jede tako što se uzme komad zelene salate (ili nekog drugog lisnatog povrća) i u njega se umota malo pirinča, malo mesa i nekoliko različitih priloga. Većina Koreanaca će vam reći da ovaj specijalitet jedu veoma retko jer je govedina u Koreji preskupa. Možda jeste skupa, ali vredi svaku paru.
  • Dugo najpopularnije jelo koje sam probala bio je Bibimbap: činija pirinča sa sezonskim povrćem, soja sosom, čili pastom, jajima i govedinom. Ukus je fenomenalan, a ovu su osnovni sastojci kojima se, u zavisnosti od regije Koreje, dodaju razni drugi prilozi.
  • Treće jelo koje zapravo i nije obrok samo po sebi, već samo prilog je Kimchi i moram priznati da nije moj favorit, ali se Koreanci dave u njemu i to je treće jelo koje mi je ostalo u pamćenju. Kimchi je neka vrsta usoljenog i ukiseljenog kupusa u koji se dodaju razni praškasti začini među kojima preovladava ljuta paprika. Kimchi pominjem zato što im je to i znak da se nasmeješ u toku slikanja, kao što se kod nas kaže “Ptičica”, kod Amerikanaca “Cheese”, u Koreji je to “Kimchi”
Ovo je škamp, jedno od 9 jela koje nam je bilo posluženo u toku večere dobrodošlice. Sve je bilo preukusno!
  • Od ulične hrane sam probala samo nekakav tvist krompir, koji je i u Srbiji nedavno postao hit. Ukus je zadovoljavajući da preživite do kuće i neke normalnije hrane 🙂 Kada sam pitala jednu prijateljicu iz Koreje koje joj je omiljeno jelo, odgovorila mi je: supa od algi (meni je to na primer, bila najneukusnija hrana koju sam ikada probala). Pritom, Koreanci koji su boravili u Evropi kažu da im je nepodnošljivo koliko se ovde hleba i sireva jede; kada pominju sireve misle na kajmak, sir, kačkavalj, namaze, pavlake… U tradicionalnim restoanima Koreje gosti sede na podu prekrštenih nogu, ili u podu postoji rupa u koju možete da gurnete noge, pa izgleda kao da sedite za stolom sa stolicama koje nemaju noge. Nisam zapamtila ni jedan korejski slatkiš (što mi je veoma neobično, to samo znači da su slaniši bili preukusni), ali sam zato pila fenomenalan tradicionalni čaj od nara uz koji su služili nekakve keksići koji nisu imali oduševljavajući ukus.

    Čajevi od nara i šljive
    Čajevi od nara i šljive

Koreja – još malo o njoj…

  • Lotte je natpis koji ćete videti gotovo na svakom ćošku u Koreji, a predstavlja multinacionalni konglomerat nastao u Japanu još pedesetih godina prošlog veka. Pored gomile prehrambenih prodavnica, osiguranja, hotela, poslovnih zgrada i ko zna čega sve još što ja nisam primetila, Lotte u svom sastavu ima i Lotteria-u koja je copy paste Mc Donalds-a, i nešto još neviđenije: Lotte world, koji je veoma sličan Disney world-u, ima skoro isti zamak kao i Disneyland, samo što su umesto miševa Miki i Mini glavni junaci veverice Lotte i Lorry.
  • Tradicionalna korejska nošnja zove se Hanbok. Jedna je od, po mom mišljenju, najinteresantnijih narodnih nošnji jer je veoma živopisna, napravljena od materijala jarkih boja.

    Hanbok i ja sa čudnom grimasom
  • U Južnoj Koreji se skoro sve odvija u poslovnim zgradama, pa su tako i crkve stacionirane u istim. Ako želite da znate u kojoj zgradi se nalazi crkva, podignete glavu i prva zgrada na kojoj vidite crveni svetleći krst je mesto koje tražite.
  • Broj “četiri” se u Koreji, kao i u još nekim azijskim zemljama izgovara slično kao reč “smrt”, zbog toga je ovaj broj veoma nesrećan za ljude koji žive u Koreji. Da oni ozbiljno misle o nesreći koju donosi ovaj broj govori i to da u zgradama ne postoji četvrti sprat; postoji fizički ali je on zapravo peti sprat koji sledi nakon trećeg.
nepostojeći četvrti sprat
  • Karaoke su najveća zanimacija kako mladih, tako i svih onih koji se osećaju mladi. Postoje Karaoke mesta za izlaske gde sa svojim društvom zakupite jednu celu prostoriju u kojoj možete da poručujete grickalice i pića i tu pevate do iznemoglosti.
  • Gangnam iz planetarno popularne pesme “Gangnam style” predstavlja jedno “naselje” u Seulu i može se porediti sa Dedinjem ili Senjakom u Beogradu.
  • Najpopularnija estetska operacija kod žena je, pogodite šta? Ako ste mislili da je uvećavanje grudi, usana ili zadnjice ono za čim Koreanke vape, pogrešili ste, najpopularniji estetski zahvat zarad lepote jeste “otvaranje” očiju, odnosno pravljenje kapka tako da liči na evropsku fizionomiju i da im oči deluju krupno.
  • Valuta koja se koristi u Koreji je WON
  • Nanta je jedan od najpoznatijih neverbalnih show programa kojim se Koreja s pravom ponosi. Nanta kao centralnu priču ima dešavanja u kuhinji u toku pripremanja hrane za neko venčanje, i ritam u celoj predstavi se udara noževima o daske (dok se secka hrana) i ostalim kuhinjskim rekvizitima. Predstava sadrži akrobacije, pantomimu, komediju, magične trikove, pa čak i participaciju gledalaca, ali bez ikakve verbalne komunikacije. Gledanje ovog šou-a mi je zaista jedno nezaboravno iskustvo.
  • Parkovi u Koreji su prelepi, ali to je jedino što sam videla od prirode. Uglavnom sam vreme provodila po urbanim delovima gde je sve zatrpano poslovnim zgradama.

Park u kampusu Univerziteta u Daeguu

Kada zanemarim sve one stresove sa početka teksta, moram reći da je ovo bio veoma važan korak za mene u životu. Upoznavši se sa kulturom i tradicijom Koreje, uspela sam da srušim neke sitne predrasude koje su postojale u meni a bile su vezane za život izvan Evrope. Ova putovanja su mi samo probudila još veću želju da nastavim da putujem i obilazim ovu prelepu planetu i da uživam svakodnevno u svemu što mi ona pruža. Do sledećeg putovanja…

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top