Kao kora od mandarine

-Mislila sam da si me zaboravila – obratila mi se Ingrid.

Kamo sreće – pomislih u sebi. Nisam se ni okrenula ka njoj. Nisam je očekivala ali sam znala da će se pojaviti kad tad. Sve sam naučila u životu, samo nikada nisam naučila kako da oteram misli na drugu stranu, kako da ih odvojim od nje, recimo. Ponekad pomislim da me mali đavo posmatra od nekud i kada vidi da se svojski trudim da preokrenem misli na drugu stranu on dođe, zagrli me i vrati na onaj pravac koji ne želim. Čini mi se da mi lakše bilo da prestanem da se odupirem takvim mislima i njoj, možda će onda konačno prestati da me posećuju i ona, a i misli koje ničemu ne služe.

-Vidim da nisi nešto pričljiva. Neka. Bar umeš da slušaš, a to je retko. Znaš, ja kada bih tebe zaista poznavala i van ovih naših tajnih viđanja po snovima, verovatno bih te mrzela- složila je Ingrid facu kao da je upravo okusila nešto gorko, stresla se, a onda je nastavila – Nisi ti baš neko koga su žene u stanju da vole, pogotovo ne u ovoj našoj situaciji, ali u ovim okolnostima gde sam ja ta koja zna sve, a ti neko ko je zatečen i preplašen, ovde mi se dopadaš; simpatična si. Ponekad zapravo poželim da sam ti, makar na kratko.- odjednom je zanemela i svu svoju pažnju je posvetila jednoj mandarini koju je ljuštila.

Dok je ona ljuštila mandarinu, ja sam u sebi iznova i iznova pokušavala da iz njenih reči izvučem zaključak ko je i zašto se opet vratila u moje snove. Zagledala sam se u jednu tačku a kroz glavu mi je prolazila prava oluja bez ikakvog reda i rasporeda.

-Vidiš ovu koru? Nemoj nikada da završiš kao ona. – rekla je i pokušala da od kore napravi ponovo mandarinu ali bez unutrašnjeg dela.

-Zašto bih ja ikada završila kao kora od mandarine? – bila sam zbunjena, ali to nisam pokazivala na licu, niti sam gledala u nju. Ovaj put je u meni izazvala neku emociju, kao kada nadolazi sivi oblak i zaklanja sunce.

-Ova kora je nekada bila lepa. Ispod nje se nalazio plod koji nismo znali kakav je dok ja nisam oljuštila mandarinu. Mogao je da bude gorak, sladak, lepljiv, neodoljiv, kiseo, sočan, žut, narandžast, nezamenljiv, suv, žilav, sa košticama ili bez njih. Ja to nisam mogla da znam. Mogla sam samo da predpostavim iz prethodnih iskustava sa istom takvom mandarinom; zapravo samo sličnom, dve iste ne postoje. Ili sam mogla tebe da pitam kakva je bila mandarina koju sam tebi dala, a ti bi mi opisala svoj utisak, koji je mogao da bude istinit ili lažan; čak i da je bio istinit to mi nije garancija da bi moja bila ista takva. Onda sam iz te kore izvukla njen plod i uživala u njemu, a koru sam ostavila. Kora je i dalje lepa, ali je prazna, u njoj više ničega nema. Nekome možda valja i ova kora takva kakva je, ali sada kada je prazna, počeće da se suši, i polako će sa vremenom nestati. – zagrcnula se i ispljunula komad mandarine – a vidiš, možda se nekome i zgadiš pa te na kraju i ne pojede do kraja, nego te ovako sažvakanu ispljune.

-Ingrid, odakle se mi poznajemo?

-Ne poznajemo se još uvek. Tek ćemo se upoznati.

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top