O strahovima

O strahovima treba razmišljati naglas. O njima ne treba ćutati. Možda će ih neki ljudi ismevati i pokušavati da vas još više zastraše, da strahom još više zatruju postojeći strah, a možda će se naći neko ko će taj strah ublažiti. Čak i da nemate nikoga oko sebe, možete na glas sami sa sobom razgovarati

Prvi januar

Kasne noćne šetnje sa uzburkanim mislima, haosom tu negde gde se nalazi ono čime osećamo emocije i saznanjem da nije istina baš sve ono što smo mi zamislili da jeste, mogu biti fatalne; isto tako mogu doneti mir i spokoj, u zavisnosti na kojoj strani razuma se nalaziš. Ja balansiram tako da po mene više

Na putu ka kolima

Već je prošlo 20 časova. Obećala sam da ću stići na vreme ali sam morala da dokupim još nekoliko sitnica. Popakovala sam sve u kesu i krenula ka kolima. Čekala sam zeleno na semaforu, a automobilima se upravo uključilo crveno. Jedno vozilo se približavalo i mahinalno sam bacila pogled ka tablicama. To je bio on.

Zima

Zima. Tamne niti obasjane prasinom iz dimnjaka okolnih kuca podizu tenziju. Idem dalje, a onda pahulje prosute iz oblaka, istog onog koji sam mrzela zbog jesenjih kisa, pokusava da se opravda milujuci pramenove moje kose divnim belim paperjem. Tama se bistri obasjana odsjajem ulicnih svetiljki o tanak sloj bele dijamantske prasine po putu; ostavljam tragove,

Top