Hej meseče, ti misteriozni druže, smejem ti se noćas. Smejem ti se i veselim; jer kad pogledam u tebe i u sve te zvezde kojima si okružen, znam da će noć biti mirna. Hej meseče, ti nestvarni stvore, koji tuđom svetlošću sijaš a svojom snagom mora uznemiravaš, da li znaš da si nekome noćaš prijatelj
Nikada ti ništa neću napisati
“Da li si ikada napisala neki tekst samo za mene?” Nisam. Kako bi trebalo da izgleda taj tekst koji bi bio samo tebi namenjen? Da li bih u njemu opisivala, sebe, tebe ili nas? Ako bih opisivala samo sebe, to bi bilo previše subjektivno. Ako bih govorila o nama, govorila bih o nečemu što ne
Mogli smo
Mogli smo da zajedno razmišljamo o nekim samo nama bitnim temama dok ti pomažem da obrišeš prašinu sa tih polica punih uspomena. Mogli smo da sedimo u tišini dok ti čitaš novine a ja tek načinjem knjigu. Mogli smo da šetamo pokraj keja, jer tamo je hladnije u toplim letnjim noćima, voda osvežava ali i
Pismo sebi samoj
U jednom od onih zabačenih kutova kuće u koji retko zalazim obično se s vremenom nagomilaju neke kutije, kese, gomila nepotrebnih stvari, ali i onih koje bi trebalo uramiti i okačiti na neko vidno mesto kako bi me podsećale na uspehe i koje kakva dostignuća kao i na to koliko vredim ili koliko sam vredela.
O granicama
Mnogo su naporni ovi rođendani. Previše preispitivanja u jednom danu. Previše pitanja tipa “Da li sam na pravom putu?”, “Koliko godina je zapravo pravi broj godina?”, “Kada postaješ odrasla ozbiljna osoba?”,… i na kraju celokupnog današnjeg mozganja javilo se jedno pitanje od pre nekoliko nedelja: “Da li si prešla granicu?” Šta uopšte znači preći granicu?
Susret
Obično ne biram ovakve lokale za susrete takve vrste, ali je ovaj na kraju ispao baš pogodan. Prostrano mesto, lagana muzika i ne mnogo ljudi. Zapravo obično je uvek gužva, ali tada, kao i sada nije bilo mnogo ljudi. Prigušeno svetlo prijalo je jer je uspevalo da prikrije crvenilo na obrazima svaki put kada bi
Ponovno buđenje
Otvaram oči. Tačno znam gde sam i još uvek me nije popustio utisak od prethodne noći. Na prozoru su roletne otškrinute, vidim dvanaest proreza kroz koje se probija svetlost. Okrećem se na drugu stranu, na njoj kroz vrata sobe vidim stepenište i opet 6 proreza između stepenika kroz koje probija svetlost. Čuje se kiša kako
Poput feniksa
Ponekad oćutim najlepše pesme, priče i ideje satkane nitima sa ruba usana koje se smeju izazvane tobom. Katkad oćutim sva ta divna imena namenjena ti, jer volim da samo ja znam kako se zoveš u mom svetu. Često oćutim sebi neke istine u kojima živim i zanemarim ih zarad savršenog trenutka. Nekada prećutim brzoplete odgovore
Buđenje
Otvaram oči lagano i gledam te. Još uvek spavaš. Tako bezbrižno izgledaš. Volim to da radim; probudim se ranije i onda te posmatram, onda pričam sa tobom u sebi o svim onim stvarima koje ti ne govorim. Zatvorim opet lagano oči i prisećam se razmišljam. “Bejb, nikada ti nisam rekao koliko si lepa, jer nije
Paket salveta
Nikada mi nemojte poklanjati saksijsko cveće. Neki ljudi jednostavno nisu stvoreni za to da se bave cvećem, da ga uzgajaju, da brinu o njemu. Meni tetka poveri svo svoje cveće na dve nedelje, dok je na odmoru i da mi tačna uputstva kako svako da zalivam. Ja uradim sve tačno po uputstvu i apsolutno svaki