Buđenje

Otvaram oči lagano i gledam te.
Još uvek spavaš. Tako bezbrižno izgledaš. Volim to da radim; probudim se ranije i onda te posmatram, onda pričam sa tobom u sebi o svim onim stvarima koje ti ne govorim. Zatvorim opet lagano oči i prisećam se razmišljam.
“Bejb, nikada ti nisam rekao koliko si lepa, jer nije bilo potrebe da ti to govorim. To je ono prvo što sam video kada smo se sreli na onom stepeništu, a ti nikada nisi odavala utisak nesigurne osobe kojoj treba pumpati ego raznim komplimentima; to je ono što me je prvo privuklo. Nikada ti nisam rekao koliko je lepo tvoje šuškanje i tvoje pravo žensko izvajano telo sa svim onim savršenim nedostacima. Nikada ti nisam rekao da sam zaljubljen u tebe jer bi verovatno pomislila da sam samo očaran tobom i da zapravo ne vidim pravu tebe, a ja sam te video kompletno onakvu kakva si i očaran sam tvojim pravim postupcima ali i glupostima iz dana u dan. Nikada nisam rekao da si nešto i neko zbog koga bih se odrekao toliko stvari i zbog koga bih učinio sve, jer to je realno glupo govoriti. Nikada ti ne mogu opisati dovoljno koliko razmišljam o tebi svaki put kad sam odsutan, kad sam na putu, kad sedim u društvu gomilu prelepih devojaka sa kojima lepo zborim a u glavi mi misao o tebi, o tome da li si se opet opekla na vruć čaj i da li ti je i dalje hladno u tvojoj sobi na kraju kuće. I nikada ti nisam rekao koliko te volim, jer nisam ni znao da te volim, a voleo sam te, jer kada si nestala tada sam nestao i ja i mnogo godina mi je trebalo da pronađem sebe ponovo. Nikada ti nisam rekao, ali sam te grlio, gledao i ljubio kao nikoga nikada.”
Osećam kako se neka sitna tekućina nakuplja ispod površine kapaka. Ako otvorim oči možda prospem more… otvaram ih lagano i vidim veliko prostranstvo na krevetu pored sebe.
Nema te. Godinama.

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top