Bohinj

Bohinj predstavlja kotlinu sa južne strane Julijskih alpa. Ja sam posetila Bohinjsko jezero, ski centar Vogel i Slap Savica.

Kada provodim vreme u Beogradu najčešće volim da budem na Savi. Dunav, Sava i Tamiš su mi omiljene reke, jer me ceo život okružuju, ali na Savi najčešće boravim. Kada sam na nekom brodiću na Savi, često gledam u njeno ušće u Dunav, a zapravo me je uvek zanimalo odakle ona dolazi i kako izgleda njen izvor.  A onda su moji sestrići i sestričine pre nekoliko godina naučili mnogo priča o Bledu od mog teče, a jedna od njih je i o nastanku Save. Kako često borave na Bledu, svaki put kada bi se vratili ponavljali bi mi istu priču po sto puta: „Monika, jel znaš ti kako nastaje reka Sava? Nju čine Sava Bohinjka i Sava Dolinka“. A onda i ja kao papagaj, svaki put kad putujem u ove krajeve, saputnike obavezno oplemenim izjavom da Savu čine Sava Bohinjka i Sava Dolinka, a zapravo sve do obilaska Bohinja nisam ni znala koliko je prelepa ta Sava Bohinjka i kako zapravo nastaje.

Crkva Sv Janeza Krstitelja
Crkva Sv Janeza Krstitelja
Mo pokraj Savice
Mo pokraj Savice

SLAP SAVICA

Dok nisam počela da istražujem Sloveniju, nisam ni znala koliko mogu da šetam i koliko me zapravo zanima priroda i njene lepote. Nisam ja baš neka „mala od akcije“, ja ću rađe sesti u kola i odvesti se od tačke A do tačke B, nego prošetati. No ova priroda opija i mami da joj se prepustiš, a kada te skroz obuzme, nisi ni svestan svojih mogućnosti. Tako sam ja bukvalno preletela više od 500 stepenika koji vode do Vodopada „Savica“, i taman kad sam mislila da ću dušu sa ispustim, prelepi pogled me je izlečio 🙂
Sa jedne strane se pruža pogled na vodopad, a sa druge strane beskrajno prostranstvo.

Slap Savica
Slap Savica
Prelep pogled na dolinu
Prelep pogled na dolinu

Savica se dalje uliva u Bohinjsko jezero.

BOHINJSKO JEZERO

Bohinjsko jezero je najveće prirodno jezero u Sloveniji. Primamljivo je za ljubitelje mira, kampovanja i ribarenja, a za kupače je najpogodnije u julu i avgustu kada je temperatura vode oko 25 stepeni. Bohinjsko jezero je idealno za one koji ne vole paklene vrućine; ovde je prosečna letnja temperatura 23 stepena.

Iz jezera ističe jedna od najkraćih reka u Sloveniji Jezernica, i onda se nakon stotinak metara spaja sa Mostnicom i njih dve onda čine Savu Bohinjku, jednu od dveju (već pomenutih) reka koje čine i ovu našu Savu.

Bohinjsko jezero
Bohinjsko jezero

Bohinj, mestašca u okolini i ljudi me veoma podsećaju na neka izolovana sela i njihove stanovnike u Vojvodini. Živi se veoma sporo i stanovnici sami kažu kako su oni uvek „par dana iza ostatka sveta“. Za sve imaju vremena i nigde ne žure, možda je zato ovo baš idealno mesto za odmor, gde se zaboravlja pojam o vremenu.

Izolovanost koju žive stanovnici brdskih naselja u okolini Bohinjskog jezera rezultat je duge odsečenosti od ostatka zemlje. Tek tokom poslednjih dana Austrougarskog carstva počeli su da se grade ozbiljnije saobraćajne poveznice sa Bohinjom. Čak i danas kada je Bohinj povezan veoma dobrim putem sa ostatkom Slovenije, u njemu se živi izolovan život kao i u prošlosti. Verovatno je zbog tolike izolovanosti sačuvana ova prelepa priroda, ali su sačuvani i razni mitovi i legende.

Bohinjsko jezero zimi. Izvor mitova i legendi
Bohinjsko jezero zimi. Izvor mitova i legendi

Mitovi i legende

Veruje se da u planinama u triglavskom nacionalnom parku živi čarobno stvorenje „Zlatorog“. Zlatoroga je, po verovanju, ustrelio jedan lovac zaslepljen idejom o bogatstvu. Zlatorogovu ranu je zacelila triglavska ruža i nakon toga je Zlatorog učinio da čovek zauvek nestane, a sa njim i svo blago.

Hudičev most, koji se nalazi u Bohinju, je prema legendi stvorio đavo. Ljudi su nekoliko puta pokušavali da naprave most, međutim, svaki put most bi se srušio. Videvši to, đavo im je ponudio da napravi most umesto njih ali da prva duša koja bude prešla most pripadne đavolu. Ljudi su prihvatili taj predlog ali kada je most bio gotov, nisu znali koga bi poslali preko mosta, pa je jedan čovek poslao svog psa. Pas je prelazivši most udario repom u ogradu i srušio je. Tako je đavo uzeo pasju dušu, a most i dan danas stoji.

Veruje se i da su turci kada su osvajali došli do Bohinja, ali ga nisu napali jer su mislili da je to kraj sveta.

Prilaz jezeru iz kampa
Prilaz jezeru iz kampa

Bohinjski mir

Ne znam da li ovo postoji kao termin, ili sam ga ja izmislila pod utiskom sa Bohinjskog jezera, ali definitivno je taj mir nešto što bi svako makar jednom u životu trebalo da oseti. Toliko je tiho i mirno da sam prvi put u životu, baš ovde pored Bohinjskog jezera, uspela da meditiram i da potpuno izbacim haos i buku iz glave. Ljudi koji posećuju Bohinj, verovatno pod utiskom tog mira i tišine, takođe ostaju tihi, tako da sve vreme imam utisak da zapravo nisam čula nikoga kako priča, a zapravo svi samo uživaju i tihi su.

Mir. Planine, Šume. Jezero.
Mir. Planine, Šume. Jezero.

VOGEL

Vogel (na nemačkom znači ptica) je ski centar iznad Bohinjskog jezera. Do njega se stiže gondolom koja vozi turiste tokom cele godine. Ski centar je super za skijaše kao što sam ja (oni što su više na zemlji nego na skijama), ali ima i lepih staza za prave skijaše.

Mapa skijališta VOGEL (izvor: www.vogel.si)
Mapa skijališta VOGEL (izvor: www.vogel.si)

Pogled sa vogela je fenomenalan. Pogled se pruža sve do vrha Triglava, ali je meni najlepši pogled bio na samo jezero. Dopada mi se to što, za razliku od Bleda, na Bohinjskom jezeru nema mnogo zgrada i uogostiteljskih objekata pokraj samog jezera. Čak i oni koji postoje, ne vide se iz ove ptičije perspektive, što pogled na jezero čini još veličanstvenijim.

"Ptica" na Vogelu; U podnožju je Bohinjsko jezero
“Ptica” na Vogelu; U podnožju je Bohinjsko jezero
Pogled na Bohinjsko jezero sa Vogela
Pogled na Bohinjsko jezero sa Vogela

Ako vas put navede u Sloveniju, obavezno odvojite makar jedan dan da posetite ovaj kraj! Biće to dan za prelepe uspomene!

Leave A Comment

*Your email address will not be published

Top